U svetu u kojem se svakodnevica brzo menja, jedno ostaje nepromenljivo: narodna verovanja i mudrosti koje su vekovima oblikovale odnos čoveka prema prirodi. Ta verovanja, preneta s kolena na koleno, ne samo da otkrivaju kako su naši preci tumačili svet oko sebe, već i kako su u svakoj biljci, grančici i senci tražili znakove sudbine – dobre ili loše.
Verovanja o biljkama, posebno onima koje se sade oko kuće, imaju posebno mesto u narodnoj tradiciji. Ona nisu bila tek ukrasi okućnice, već moćni simboli, zaštitnici ili, pak, glasnici nesreće.
Biljke koje ne treba saditi – zbog loše sudbine
Među najopasnijima u narodnom predanju našao se orah. Iako bogato drvo i korisno u ishrani, verovalo se da njegovo prisustvo u dvorištu priziva nesreću, pa čak i smrt. Njegove duboke žile koje “grle” temelje kuće i gusta senka koja ne propušta sunce bile su znaci da se oko njega zadržava loša energija. Mnogi su izbegavali da provode vreme u njegovoj hladovini, verujući da donosi bolest i slabost ukućanima.
Bagrem, čije staro ime “nerod” već sugeriše negativnu simboliku, bio je simbol neplodnosti. Sadnja ovog drveta blizu kuće smatrana je lošim predznakom jer se verovalo da blokira napredak i blagostanje doma.
Sveti čuvari doma – biljke zaštitnice
Nasuprot ovim biljkama, postoje one koje su imale ulogu moćnih čuvara kuće. Hrast je imao posebno mesto – nikada se nije smeo seći, a grana hrasta, takozvani badnjak, unošena je u dom za Božić, simbolišući zdravlje i plodnost. Hrast lužnjak, zbog svoje raskošne krošnje i dugovečnosti, bio je jedan od najpoželjnijih ukrasa dvorišta.
Na krovove su se postavljale čuvarkuće i perunike – biljke koje su, prema verovanju, štitile kuću od groma. Ove biljke su bile simbol duhovne zaštite, a njihovo prisustvo značilo je da dom ima “nebesku” zaštitu.
Lipa, sveta biljka Slovena, cenjena je zbog svojih lekovitih cvetova i simbolike. Sadila se pažljivo, s leve strane dvorišta, da ne bi narušila energetsku harmoniju prostora. Lipov ugalj koristio se za prečišćavanje vode, a medovina od lipinog cveta bila je dragocena poslastica i lek.
Biljke zdravlja, snage i magične moći
Vrba je imala posebnu ulogu u ritualima. Njene grančice su korišćene da bi se prizvalo zdravlje i rast, dok se sadila pored vode jer “upija” negativnu energiju. Njeno mesto uz potok bilo je gotovo pravilo.
Glog, poznat kao prirodni lek za srce, imao je još jednu, mističnu svrhu – štitio je dom od vampira i zlih duhova. Njegove grane su stavljane iznad vrata kao zaštita, a bobice su se koristile za lekovite pripravke.
Dren, koji prvi cveta i poslednji rađa, simbolizovao je zdravlje i otpornost. Za Đurđevdan se njime kitila kuća, dok su deci za Bogojavljenje davani drenovi pupoljci da ojačaju.
Jabuka i šljiva zauzimale su posebno mesto u dvorištu. Jabuka – simbol zdravlja i ljubavi, dok je šljiva bila ključna u tradicionalnoj proizvodnji rakije, ali i sušenog voća, neophodnog za preživljavanje zime.
Uprkos razvoju nauke i racionalnog pogleda na svet, mnoga od ovih verovanja i dalje žive – tiho, ali snažno – u našim dvorištima i sećanjima. Ne treba ih gledati samo kao sujeverja, već kao duboko ukorenjeni deo kulturnog identiteta koji nas povezuje s precima, prirodom i nasleđem koje nosimo.
Jer kad se slede narodni običaji, ne sade se samo biljke – sadi se vera u sreću, zdravlje i zaštitu doma.
Izvor: Prioriteti
