data-nosnippet>
Christian Schmidt u svojim posljednjim javnim nastupima sve otvorenije govori o ulozi Evropske unije u političkim i energetskim procesima u Bosni i Hercegovini, a posebno o odnosu Brisela prema projektu Južna interkonekcija. Iako je ostao diplomatski oprezan i nije ulazio u sve detalje političkih pregovora, iz njegovih poruka jasno se može iščitati nezadovoljstvo načinom na koji je Evropska unija pristupila pitanju energetske sigurnosti BiH.
U intervjuu za njemački Süddeutsche Zeitung Schmidt je podsjetio da je projekat Južne interkonekcije nastao na osnovu studije izvodljivosti stare šest godina, koju je ranije podržala upravo Evropska unija. Cilj projekta bio je smanjenje zavisnosti Bosne i Hercegovine od ruskog Gazproma i jačanje energetske diversifikacije zemlje.
“Plinovod se zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU. Cilj je bio smanjiti utjecaj ruskog Gazproma. Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada Evropljani više nisu uključeni. To što Amerikanci imaju drugačiji pristup ne može im se unaprijed zamjeriti”, rekao je Schmidt.
Još direktniji bio je u razgovoru za Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ), u intervjuu za koji njemački novinar tvrdi da je Schmidt naknadno pokušao zaustaviti.
Govoreći ponovo o Južnoj interkonekciji, visoki predstavnik otvoreno je problematizovao evropski pristup energetskoj politici u Bosni i Hercegovini.
“Sada EU kaže da to više ne može podržati jer se ne radi o obnovljivim izvorima energije. Tako Bosna ostaje ovisna samo o ruskom plinu. Nije dovoljno naknadno samo kritikovati druge. Gdje je naša evropska strategija?”, upitao je Schmidt.
Njegove izjave dodatno su pojačale rasprave o odnosima između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država kada je riječ o strateškim projektima u BiH. Na pitanje o američkoj kompaniji AAFS, čiji se vlasnici povezuju s administracijom predsjednika SAD-a Donalda Trumpa, Schmidt nije želio dati konkretan odgovor, ali je nastavio kritikovati sporost i neodlučnost evropskih institucija.
“Pitanje je kako se uopće dopustilo da stvari odu tako daleko. Evropa mora fleksibilnije reagirati na potrebe pojedinih država, što nikako ne znači da treba pristati na sve”, poručio je Schmidt.
U političkim krugovima sve češće se spominje da je upravo pitanje Južne interkonekcije jedan od razloga pojačanih pritisaka povezanih s njegovim odlaskom iz Bosne i Hercegovine. Prema tim tvrdnjama, pojedini centri moći u Washingtonu zagovarali su dolazak osobe koja bi bila bliža američkim interesima kada je riječ o energetskim projektima u regionu.
Zanimljivo je da Schmidt u svojim nastupima nije direktno optuživao Sjedinjene Američke Države, nego je najveći dio odgovornosti prebacio na Evropsku uniju, smatrajući da je Brisel ostavio politički i strateški vakuum koji su drugi akteri iskoristili.
Njegove poruke mnogi tumače kao upozorenje Evropskoj uniji da prema Bosni i Hercegovini nema jasnu i dugoročnu strategiju, posebno kada su u pitanju energetska stabilnost i smanjenje zavisnosti od ruskog plina.
U tom kontekstu ponovo je aktuelizovano i pismo Delegacije Evropske unije u BiH od 13. aprila ove godine, u kojem su evropski zvaničnici podsjetili domaće institucije da svi zakoni usvojeni u Bosni i Hercegovini moraju biti usklađeni sa standardima Evropske unije.
Iako je Delegacija EU tvrdila da je riječ isključivo o pravnim i proceduralnim pitanjima, dio političke javnosti takvu poruku doživio je kao distanciranje Brisela od projekta Južne interkonekcije. Schmidt se indirektno osvrnuo upravo na takve kritike kada je izjavio da se Evropska unija povukla iz projekta i prepustila prostor drugim interesima.
Cijela rasprava dodatno je otvorila pitanje razlika između evropskog i američkog pristupa Bosni i Hercegovini. Evropska unija često se suočava s kritikama zbog sporog i komplikovanog procesa donošenja odluka, koji zahtijeva saglasnost velikog broja država članica.
S druge strane, američka administracija u pravilu djeluje mnogo brže i odlučnije kada procijeni da su određeni politički ili energetski interesi od strateškog značaja.
Upravo je pitanje Južne interkonekcije, kroz Schmidtove posljednje intervjue, pokazalo sav kontrast između opreznog evropskog pristupa i mnogo direktnijeg američkog djelovanja u Bosni i Hercegovini.