data-nosnippet>
Povodom obilježavanja 31. godišnjice genocida u Srebrenici, mirovna i aktivistička organizacija Žene u crnom najavila je da će 10. jula 2026. godine u Beogradu organizovati tradicionalno stajanje u crnini i šutnji na Trgu Republike. Skup će biti održan od 19.30 do 20.30 sati, a učesnici će odati počast žrtvama najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata.
U okviru obilježavanja planirano je i izvođenje scenske akcije pod nazivom „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, koju će, kako je najavljeno, podržati umjetnički kolektiv Škart te organizacije civilnog društva.
Tim povodom Žene u crnom objavile su saopćenje u kojem podsjećaju na presude međunarodnih sudova, odgovornost političkih struktura iz perioda ratova devedesetih te iznose niz zahtjeva upućenih vlastima u Srbiji.
U nastavku prenosimo njihovo saopćenje:
“Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne i logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. I ovom prilikom podsećamo da je:
Država Srbija je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
U Haškom tribunalu je, van svake sumnje, dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 23. maja 2024. godine Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Srbija je glasala protiv, dok su sve zemlje bivše Jugoslavije glasale za Rezoluciju. Rezolucijom je, između ostalog, 11. jul proglašen Međunarodnom danom sećanja na genocid u Srebrenici, a negiranje genocida kvalifikuje se krivičnim delom.
Umesto da odmah usvoji Rezoluciju UN kao izuzetnu moralnu i političku šansu za državu i društvo da skine ljagu sa imena Srbije u regiji i svetu, srpski režim na čelu sa A. Vučićem, nastavlja da vodi besomučnu, brutalnu kampanju protiv Rezolucije, plašeći domaću javnost da se priznavanjem genocida srpski narod proglašava genocidnim.
Takvim grubim manipulacijama režim i njegovi mediji pokušavaju da ceo narod pretvore u taoce zločinačke politike koju su 90-ih godina prošlog veka vodili Miloševićevi nacionalsocijalisti uz zdušnu podršku Šešeljevih i Vučićevih radikala. Vučić, Dačić, Šešelj, zajedno sa njihovim sledbenicima, koji su direktno učestvovali u genocida u Srebrenici i drugde, i dalje su glavni akteri mašinerije zverstva, zla i zločina od devedesetih pa sve do sada – ruke su im i dalje krvave…
Ponavljamo: zaklanjanjem iza srpskog naroda, koji u Rezoluciji UN niko i ne pominje, predstavnici režima prikrivaju ličnu, političku i moralnu odgovornost za svoju sramotnu prošlost aktivnih učesnika zločinačke politike devedesetih godina 20. veka.
U Srbiji je i dalje na delu ne samo kontinuitet poricanja, već i državna politika negiranja genocida: država i dalje štiti i glorifikuje ratne zločince, ponose se zločinima počinjenim u naše ime i zato nema pravde za žrtve, procesuiranje ratnih zločina je praktično obustavljeno. Nažalost, u javnom prostoru preovladava odsustvo saosećanja sa žrtvama genocida jer većinski deo društva slavi ratne zločince i smatra ih herojima, čime je osuđeno je na moralnu propast i krajnje neizvesnu budućnost…
I ovom prilikom zahtevamo:
Da se prizna genocid u Srebrenici, prvenstveno kao čin poštovanja dostojanstva žrtava, ali i kao šansa za pridruživanje Srbije zajednici demokratskih zemalja Evrope i sveta.
Da predsednik i svi drugi predstavnici/e države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i šire.
Da se negiranja genocida i svih zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kvalifikuje kao krivično delo.
Da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Da se uklone murali koji širom Srbije slave ratnog zločinca R. Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici.
Da država Srbija prestane sa politikom izazivanja regionalne nestabilnosti mešanjem u unutrašnja pitanja susednih država.
U skladu sa politikom solidarnosti i odgovornosti, Žene u crnom će 11. jula učestvovati u komemoraciji/dženazi u Potočarima/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.”