Suljagić odgovorio von der Leyen: “Ako ovo nije učešće države, šta jeste?”
Izjava predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen o događajima koji su pratili sahranu pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića izazvala je burne reakcije u Bosni i Hercegovini. Među prvima se oglasio direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić, koji smatra da je Evropska unija propustila jasno imenovati odgovornost državnih institucija Srbije.
Iako je von der Leyen prizore sa sahrane opisala kao “šokantne” i izrazila zabrinutost zbog prisustva visokih srbijanskih zvaničnika, Suljagić smatra da takva ocjena ne odražava razmjere onoga što se dogodilo.
Prema njegovom mišljenju, nije riječ tek o simboličnoj ili političkoj podršci, već o konkretnom angažmanu državnih institucija, zbog čega smatra da evropski zvaničnici moraju biti mnogo precizniji u svojim ocjenama.
Traži da se stvari nazovu pravim imenom
Suljagić je na društvenim mrežama poručio da formulacije koje dolaze iz Brisela ne opisuju ono što se, prema njegovom uvjerenju, zaista dogodilo.
“Jedino što je za žaljenje u cijeloj ovoj stvari jeste to što Ursula von der Leyen odbija stvari nazvati njihovim pravim imenom.”
Podsjetio je da je sahrani prisustvovalo pet ministara Vlade Srbije, da su pripadnici Vojske Srbije držali stražu uz kovčeg, kao i da je tijelo Ratka Mladića iz Nizozemske prevezeno avionom Vlade Srbije, nakon čega su ga preuzeli pripadnici Vojske Srbije.
Zbog toga smatra da se ne može govoriti samo o “elementima zvanične podrške”, već o aktivnom učešću državnih struktura.
“Ako ovo nije učešće države, šta jeste?”
Brisel ostao pri ranijem stavu
Tokom brifinga Evropske komisije novinari su otvorili pitanje može li se događaj smatrati privatnom sahranom ako su u njemu učestvovali članovi Vlade Srbije i pripadnici vojske.
Iz Evropske komisije odgovoreno je da događaj nije imao status državne sahrane, ali bez dodatnog komentara o ulozi državnih institucija. Istovremeno je poručeno da će Evropska unija nastaviti pratiti razvoj situacije.
Upravo je razlika između formalnog karaktera sahrane i stvarnog učešća državnih organa postala jedna od glavnih tema rasprave koja se vodi nakon događaja u Beogradu.
Poruka evropskim zvaničnicima
Suljagić smatra da ovakve poruke imaju poseban značaj za žrtve genocida i njihove porodice, koje očekuju jasniji odnos međunarodne zajednice prema osobama pravosnažno osuđenim za ratne zločine.
“U svakom slučaju, pamtit ćemo ko je stajao uz nas, a ko je okrenuo glavu. Posebno ćemo to pamtiti sljedeći put kada neki zvaničnik EU zatraži da posjeti Memorijalni centar Srebrenica.”
Njegova reakcija, osim odgovora na izjavu predsjednice Evropske komisije, predstavlja i kritiku načina na koji evropske institucije pristupaju pitanjima ratne prošlosti i odgovornosti državnih struktura.
Polemika koja neće brzo biti završena
Najnovija razmjena poruka ponovo je otvorila pitanje odnosa Evropske unije prema suočavanju s ratnom prošlošću u regionu. Dok iz Brisela stižu kritike na račun događaja u Beogradu, dio javnosti u Bosni i Hercegovini smatra da su one nedovoljno jasne i odlučne.
Zbog toga Suljagićeva poruka nadilazi reakciju na jednu izjavu. Ona otvara širu raspravu o tome koliko su evropske institucije spremne nedvosmisleno govoriti o ulozi državnih organa kada je riječ o osobama pravosnažno osuđenim za najteže ratne zločine.