Dodik tvrdi da Republika Srpska bilježi ekonomski napredak, dok kritičari upozoravaju na rast duga
Milorad Dodik nastavio je isticati da Republika Srpska ostvaruje pozitivne ekonomske rezultate, pozivajući se na najnoviju ocjenu kreditnog rejtinga. Istovremeno, dio ekonomskih analitičara i političkih aktera upozorava da rast javnog duga i nova zaduženja otvaraju ozbiljna pitanja o dugoročnoj finansijskoj održivosti entiteta.
Dodik je u javnom obraćanju ocjenu kreditnog rejtinga predstavio kao potvrdu uspješnog vođenja ekonomske politike i dokaz stabilnosti Republike Srpske.
-Najnovija ocjena kreditnog rejtinga je ogromno priznanje da je Republika Srpska otišla dva koraka naprijed. Ogromno priznanje da smo u složenim uslovima prešli dva stepenika naviše. Ogroman podstrek našoj privredi i sigurnost za naš narod i sve ljude u Srpskoj. Sve vrijeme vodili smo odgovornu ekonomsku politiku, znali šta hoćemo i dobili smo potvrdu da smo stabilna i perspektivna ekonomija. Oni koji se predstavljaju kao ekonomski stručnjaci mogu da ne razumiju, da ne čitaju, mogu i da lažu, da izmišljaju crne scenarije. Mogli bi bar i da se izvine. Ne nama, već narodu, poručio je Dodik.
Kritike zbog rasta zaduženosti
S druge strane, pojedini analitičari i mediji smatraju da se ocjena kreditnog rejtinga ne može posmatrati odvojeno od ukupnog nivoa zaduženosti Republike Srpske.
Prema dostupnim podacima, ukupan dug Republike Srpske procjenjuje se na oko 6,85 milijardi KM, dok javni dug iznosi približno 6,02 milijarde KM. U budžetskim planovima za 2026. godinu predviđena je mogućnost dodatnog dugoročnog zaduženja do 1,69 milijardi KM.
Kritičari upozoravaju da se dio novih kredita koristi za refinansiranje ranijih obaveza i pokrivanje budžetskih potreba, zbog čega smatraju da nova zaduženja ne predstavljaju nužno pokazatelj ekonomskog napretka.
Dugovi javnih preduzeća
Osim budžetskih obaveza, pažnju privlače i dugovanja javnih preduzeća. Prema ranije objavljenim finansijskim podacima, među najvećim dužnicima nalazi se Elektroprivreda Republike Srpske, čije su obaveze krajem 2024. godine iznosile oko 106 miliona eura.
Ekonomisti upozoravaju da ukupna finansijska slika ne obuhvata samo budžetski dug, već i obaveze javnih preduzeća koje mogu predstavljati dodatni teret za javne finansije.
Pitanja o novim kreditima
Posebnu pažnju izazvalo je i novo zaduženje Republike Srpske u iznosu od 250 miliona eura (oko 489 miliona KM) s rokom dospijeća do 8. maja 2033. godine i godišnjom kamatnom stopom od 6,375 posto.
Ranije ove godine Republika Srpska se zadužila i za 500 miliona eura na međunarodnom tržištu kapitala, pri čemu je dio tih sredstava iskorišten za otplatu ranijeg kredita iz 2021. godine.
Dok predstavnici vlasti tvrde da je riječ o uspješnom refinansiranju i pokazatelju finansijske stabilnosti, dio stručne javnosti upozorava da kontinuirano oslanjanje na nova zaduženja može povećati finansijske rizike u narednim godinama.
Istovremeno, u javnosti se i dalje postavljaju pitanja o strukturi novih kreditnih aranžmana, uslovima pod kojima su zaključeni, kao i o tome ko su kreditori i na koji način će buduće obaveze biti servisirane.