data-nosnippet>
Istraživanje portala Žurnal.info otvorilo je pitanja o finansijskim i poslovnim vezama između beogradske Alta banke, Olimpijskog centra Jahorina i pojedinaca povezanih s političkim strukturama u regionu. U fokusu su krediti vrijedni više miliona eura, poslovni aranžmani u Crnoj Gori i uloga bivšeg direktora Jahorine Dejana Ljevnaića.
Riječ je o navodima iz istraživanja i tekstova regionalnih medija, a javnost za dio pitanja još čeka odgovore nadležnih institucija.
Kredit od 4,6 miliona eura za Jahorinu
Prema pisanju Žurnala, Alta banka je u novembru 2023. godine odobrila Olimpijskom centru Jahorina kredit od 4,6 miliona eura, uz kamatnu stopu od 10,75 posto. Navodi se da je kredit trebalo vratiti u roku od šest mjeseci, a da je za njega garantovala Vlada Republike Srpske.
U vrijeme tog zaduženja direktor Olimpijskog centra bio je Dejan Ljevnaić. On je kasnije preuzeo funkciju direktora za strateške projekte u turističkom kompleksu Luštica Bay u Crnoj Gori.
Žurnal navodi i da je Ljevnaić u međuvremenu gradio privatno imanje u selu Nikolići na Jahorini, a potom otvorio luksuzni hotel Santa Boka u Boki Kotorskoj.
Luštica Bay i crnogorski aranžmani
Poslovne veze Alta banke, prema istraživanju, obuhvatale su i druge projekte u regionu. Nedeljnik Vreme objavio je da je banka 2022. godine odobrila kredit od 8,3 miliona eura kompaniji Luštica Development, za finansiranje projekta Luštica Bay. Kao osiguranje je upisana hipoteka na luksuznom hotelu The Chedi.
Isti medij pisao je i o pokušaju dobijanja novog kredita od 15 miliona eura. Kao garancija trebalo je biti založeno pravo korištenja marine i obalnog šetališta u turističkom kompleksu. Prema tim navodima, Vlada Crne Gore naknadno je povukla ranije datu saglasnost za uspostavljanje založnog prava.
Uloga Nedeljka Eleka i zaduženje Vlade RS
Žurnal ukazuje i na ulogu Nedeljka Eleka, predsjednika Nadzornog odbora Olimpijskog centra Jahorina, te na njegove poslovne i političke veze. U tekstu se navodi da je porodična firma povezana s Elekom ranije dobijala sredstva iz budžeta javnog preduzeća.
Posebna pažnja posvećena je i kreditnom zaduženju Vlade Republike Srpske kod Alta banke u iznosu od 22 miliona eura iz februara 2026. godine. Žurnal navodi da su sredstva, prema ranijim medijskim izvještajima, iskorištena za isplatu kompanije Drvo-Export nakon raskida ugovora o prodaji državnog zemljišta na Jahorini.
Šta kažu institucije
Istraživanje se osvrće i na postupanje institucija. Tužilaštvo BiH odgovorilo je Žurnalu da u njihovom upisniku nije evidentirana prijava niti predmet koji se odnosi na Alta banku iz Beograda. Novinari su pitali i hoće li Tužilaštvo ispitati navedene okolnosti po službenoj dužnosti.
U međuvremenu, Narodna banka Srbije je 31. oktobra 2026. godine oduzela dozvolu za rad Alta banci, nakon čega je pokrenut stečajni postupak. Davor Macura, vlasnik banke, uhapšen je u Beogradu, dok su i crnogorske institucije preduzimale mjere u vezi s poslovanjem kompanija iz grupacije Alta.
Zašto je tema važna za javnost
Krediti za javna preduzeća i zaduženja vlada, naročito kada se za njih daju državne garancije, na kraju se tiču svih poreskih obveznika. Zbog toga se u javnosti često postavlja pitanje pod kojim uslovima se novac posuđuje, ko za to odgovara i na šta se sredstva troše.
Istraživanje Žurnala i objavljeni tekstovi regionalnih medija otvorili su niz takvih pitanja o kreditnim aranžmanima, upravljanju javnim preduzećima i mogućim političkim uticajima u poslovima koji povezuju Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru.
Treba naglasiti da je riječ o navodima iz medijskih istraživanja. U izvornom tekstu nema informacije o pravosnažnim presudama niti o formalno utvrđenoj odgovornosti bilo koga od pomenutih. Odgovore na otvorena pitanja mogu dati tek nadležne institucije, uključujući tužilaštva i organe koji vode stečajni postupak nad Alta bankom.
Do tada ostaje otvoreno i pitanje hoće li se okolnosti iz istraživanja ispitivati po službenoj dužnosti, o čemu je Žurnal upitao Tužilaštvo BiH.